Црква Успења пресвете Богородице у Слатини Борској једна је од најстаријих цркава на подручју Тимочке Крајине (ако изузмемо средњевековне манастире) и , свакако , најстарија на подручју Борске општине . Такође , по својим димензијама , ово је вероватно највећи храм на подручју Тимочке Епархије . Градња цркве је завршена 1861 . године , и исте године је освећена од стране надлежног Архијереја , Епископа неготинског Герасима . Храм је саграђен за време владавине Кнеза Михаила Обреновића , а градили су га мештани Слатине и још осам околних села , тако да је ова Светиња у том периоду била , на неки начин , литургијски и духовни центар за читав овај крај . Црква је облика једнобродне базилике , саграђена у романтичарско – барокном стилу , по угледу на велике банатске цркве из 18. -ог и 19 . – ог века . Посебну вредност и лепоту храму даје огромни барокни иконостас , рад чувене браће Марковић .Село Слатина је уопште у то време било својеврсни центар овога округа , имало је прву школу , у селу је живео и радио и кмет који је судио у мањим споровима ,и уопште , ово место је у перспективи требало да се постепено развије у варошицу , а потом и град . Све се из корена променило када је у оближњем селу Бор пронађена руда бакра , и када се око новоотвореног рудника почела оснивати велика радничка колонија , која ће брзим темпом бити урбанизована и прерасти у велик и леп град – данашњи Бор . После Другог Светског Рата , комунистичке власти којима је у интересу било да од богатог сеоског домаћина начине пролетера , који са буреком и јогуртом у кеси трчи на писак фабричке сирене у рударску јаму или фабричку халу , још више убрзавају овај процес . Тако је село Слатина ( које се , иначе , помиње још у турским пописима из 15 . – ог века ) полако почело да одумире , као и већина других села . Остала је велелепна Црква Успења Пресвете Богородице као живи сведок величине некадашње Слатине . Препуштена зубу времена , ова црква постепено пропада , кров се урушава , део северног зида пада . Крајем осамдесетих и почетком деведесетих година прошлога века , захваљујући залагању тадашњег старешине храма , протојереја – ставрофора Недељка Новаковића , чије су молбе нашле разумевања код тадашњег руководства Борског Рудника и Топионице , почиње обнова цркве . Кров је потпуно поправљен , посрнуло кубе на звонику је учвршћено , зидови су учвршћени масивним челичним сајлама . Нажалост , због мањка средстава , није се остварио план да се и унутрашњост храма уреди и да се порта огради , тако да је , све до недавно , оронула унутрашњост представљала тужну супротност лепој спољашњости храма .
Ове , 2011 . године , настављено је тамо где су претходници стали . Како би ова прелепа Светиња , пред којом је својевремено задивљен , без даха стајао и Феликс Каниц , што је описао у свом Путопису кроз ове крајеве , достојно дочекала свој стопедесети рођендан , нашло се снаге и средстава да се приступи потпуној обнови храма . Захваљујући помоћи Министарства Вера и Дијаспоре Републике Србије , Рударско – Топионичарског Басена Бор, Топионице и Рафинације Бакра – Бор , као и прилозима великог броја предузећа и појединаца , како из овог , тако и из других крајева , храм Успења Пресвете Богородице је у потпуности обновљен и заблистао је у свом пуном сјају . Радови су трајали пуна три месеца .
На сам Празник Успења Пресвете Богородице , Његово Преосвештенство , Епископ Тимочки Господин Јустин обавио је чин малог освећења храма , а потом је са свештенством Епархије Тимочке служио Свету Архијерејску Литургију . Његовом Преосвештенству су саслуживали : протојереј – ставрофор Петар Стојиљковић , Арх . намесник неготински ,протојереј Нико Туфегџић, протојереј Душан Ћирић , Арх . намесник борско – поречки , протонамесник Дејан Пајић , Арх . намесник кладовски , јеромонах Дамјан и архиђакон Сава из манастира Буково и старешина храма , парох шести борски Саша Степановић , који је на Малом Входу рукопроизведен у чин протојереја од руке Епископа Јустина . У току Литургије , Епископ Јустин је у чин презвитера рукоположио ђакона Младена Јовановића . Богослужење је посебно улепшало ангелско појање хора цркве Свете Тројице из Неготина . У својој архипастирској поуци народу Божијем , Владика је честитао вернима на подвигу обнове храма и нагласио потребу да се овакве светиње одржавају и да се не допусти њихово пропадање . Такође је изразио духовиту жељу да се сви заједно нађемо и на прослави двестоте годишњице ове цркве . За време заједничке трпезе која је уследила након Литургије , Епископ Јустин је доделио Архијерејске похвалнице предузећима и појединцима који су заслужни за обнову ове Светиње .
